Nikola Tesla je svjedočio pravoslavnu vjeru. Bio je svestan da sve što čini i sve što ima jeste dar. Zbog toga je u smirenju, u skromnosti, bez trke za svetskom slavom i moći mogao da proizvede ono što je proizveo, kazao je patrijarh Porfirije u Smiljanu

***

Na Ilindan, u utorak, 20. jula/2. avgusta, u ličkom selu Smiljanu, rodnom mjestu Nikole Tesle, Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju i osveštao obnovljeni hram svetih apostola Petra i Pavla.

Patrijarhu su u hramu podignutom krajem 17. stoljeća sasluživali episkopi gornjokarlovački Gerasim, osečko-poljski i baranjski Heruvim, mnogi sveštenici, a u Liturgiji je učestvovalo i mnoštvo naroda okupljenog sa raznih strana.

Njegova Svetost je u besjedi kazao da na primjeru proroka Ilije znamo je naše ponašanje određeno našom vjerom. Kazao je i da su svi ljudi međusobno braća, jer imaju jednog Boga Oca. Iz Jevanđelja Hristovog, kazao je,možemo, ”verujući u Njegovu reč, truditi se čitavim svojim bićem da vidimo jedni druge kao braću, da vidimo da smo svi nezavisno od toga koliko smo različiti udovi jednog tela, članovi istog ljudskog roda, onog koji je stvorio Bog, da smo braća sa svim ljudima jer smo svi stvoreni po slici i prilici Božjoj”.

Nije važniji onaj koji ima vlast od onog koji je nema i obrnuto

Patrijarh je istakao i da je u hramu u Smiljanu kršten Nikola Tesla. ”Kršten i zapečaćen Hristom i ljubavlju Hristovom, ali nadahnut Duhom Svetim, svojim darom, ali uz ogroman trud, napor i rad, učinio je mnogo toga čemu je blagodarno i danas čitavo čovečanstvo i tek će biti. Međutim, gde god je bio i šta god da je činio, nije zaboravio ove krajeve koji su bili utisnuti u njega i njegovo biće, nije zaboravio ni svoju pravoslavnu veru, veru majke i oca, veru svog ujaka koji je bio pravoslavni Mitropolit sarajevski. Tu veru je svedočio. Bio je svestan da sve što čini i sve što ima jeste dar i samo stoga što je to znao, taj dar je mogao u smirenju, u skromnosti, bez trke za svetskom slavom i moći da proizvede ono što je proizveo i nama ostavi”, rekao je patrijarh.

Poglavar Srpske Pravoslavne Crkve je govorio i o primjeru svetih apostola Petra i Pavla kojima je posvećen smiljanski hram, od kojih je Pavle veoma učen i obrazovan i u vjeri i u filosofiji, dok je Petar bio prosti ribar. ”Tamo gde je istinska i prava vera, tu je i ljubav. Tu nije bolji onaj koji je obrazovaniji i učeniji od onog koji nije i obrnuto. Tu nije bolji siromašan od bogatog i obrnuto. Tu nije važniji onaj koji ima vlast od onog koji je nema i obrnuto. Tamo gde su vera i ljubav tamo je prostor i materijal koji mi prinosimo blagodati Božjoj da ona dejstvuje. Apostoli Petar i Pavle, po svemu različiti, svako poseban, ali opet isti u jednom, u ljubavi prema Hristu”.

Njegova Svetost je kazao da Jevanđelje nije tek prazna riječ, već da je čovjek blažen onda kada prašta, kada se kaje, kada se preobražava, kada čini dobro, kada ne odgovora na uvredu istom mjerom, kada se ne sveti. ”To nije moguće učiniti samo iz sebe i svojim snagama. To je uvek, ponavljam, plod blagodati Božje. Onda kada me vređaju da odgovorim sa ljubavlju. Naravno da ne mogu iz sebe, projaviće se u meni ljudski gnev, osvetoljubivost, možda i mržnja. Međutim, onda kada imam veru u Hrista i Njemu se obratim pomolim i trudim se da imam ljubavi prema Njemu, otvaram prostor da On čisti moju dušu, da me preobražava, da umiri srce, da omekša misli, da učini od mene čoveka. Evo, apostoli Petar i Pavle iako po svemu različiti, štaviše Jevanđelje beleži da su bili u sporovima, svađali se, koristili oštre reči jedan u odnosu na drugog, ali budući opet da je okvir njihovog postojanja bio Hristos, vera u Njega i ljubav prema Njemu, oni su bez obzira na sporove, bez obzira na nesuglasice, na svađu, na oštre reči i na greh uvek nalazili načina da dolazeći Hristu dođu sebi i dođu jedan drugom. Ovaj hram, braćo i sestre, na to nas poziva. Poziva nas na veru u Hrista, na ljubav prema Njemu”, kazao je patrijarh Porfirije u Smiljanu.

Istorijska posjeta patrijarha Porfirija podudara se sa godišnjicom mučeničkog stradanja Srba u Smiljanu na Ilindan 1941. godine, koje je nastavljeno i narednih avgustovskih dana. Tada je ubijeno više stotina Srba svih uzrasta, od novorođenčadi i djece do staraca. U masovnoj grobnici pored crkve sahranjeno je blizu 590 nevinih žrtava, među kojima i jedanaest bliskih Teslinih rođaka. Crkva je naredne, 1942. godine u potpunosti srušena. Njena obnova počela je 1986. godine, ali je hram ponovo devastiran u ratu 1990ih godina.

Danas je hram u Smiljanu, trudom vladike Gerasima, zalaganjem sveštenstva i prilozima vernog naroda, u potpunosti obnovljen i živopisan.

(Prenosimos portala Mitropolije zagrebačko-ljubljanske).