Povodom izložbe posvećene 850. godišnjici od rođenja Svetog Save, prvog Arhiepiskopa srpskog, u Beograd su stigle najvažnije srpske svetinje iz carske lavre manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Na beogradskom aerodromu Nikola Tesla 13. maja 2026. godine hilandarske svetinje, u čijoj pratnji je bila ministarka kulture Republike Grčke dr Lina Mendoni, dočekali su preosvećena gospoda vikarni episkopi lipljanski Dositej i toplički Petar, ministar kulture Republike Srbije g. Nikola Selaković, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije arhimandrit Danilo i protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog.

Svetinje, među kojima su veličanstvene ikone Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije i Majke Božje Mlekopitateljnice, dočekane su uz najviše crkvene i državne počasti. Pronete kroz počasni špalir Garde Vojske Srbije postavljen ispred aviona na aerodromskoj pisti, svetinje su pratili učenici beogradske Bogoslovije Svetog Save i mladi u srpskim narodnim nošnjama.

Tom svečanom prilikom, verovatno po prvi put u istoriji aerodroma Nikola Tesla, na pisti je služen moleban. Načalstvovao je Episkop lipljanski g. Dositej, uz sasluženje protojereja Borisa Savića, jereja Rajka Zgonjanina i đakona Nikole Kostića i Vladimira Jovića. Reči dobrodošlice i blagodarnosti je izgovorio vladika Dositej:

”Ovaj čas kada su pred nama najznačajnije svetinje iz carske lavre manastira Hilandara na Svetoj Gori možemo gledati kao paradigmu za srpsku kulturu i položaj srpskog pravoslavnog naroda u 20. stoleću, izrazitije u njegovoj drugoj polovini, ali ne manje i na početku trećeg milenijuma. Naime, mi stojimo pred ovim velikim svetinjama, svetinjama koje imaju konstitutivni značaj za naše formiranje kao  krštenog, slovesnog naroda, ali ih ne vidimo, jer su u kutijama. Tako su i njihovu lepotu, njihovu poruku koja nam, u suštini, govori samo jedno: da je Hristos vaskrsao i da ako idemo za Vaskrslim život ima smisla, u decenijama koje sam pomenuo, krili od našeg naroda,  zabranjivali je, a mnogi su zbog te poruke na različite načine i stradali.

Ali, Bogu hvala, vremena se menjaju i danas smo ih dočekali na najvišem nivou. To je znak da se, napokon, konačno menja i vrednosni sistem kojim smo upućivani, koji se natura i našoj deci i mladima, kojim smo zavođeni da bismo postali ono što nismo, da bismo zapravo nestali kao narod Svetog Save i Svetog Simeona Mirotočivog. To je znak da se vraćamo na Savin put, put koji u život vodi, put Hilandara, Žiče, Studenice, Mileševe, Savine, Patrijarhovog i Savinog Kovilja. Idući tim putem, utemeljeni u jevanđeljskim vrednostima kojima nas je Sveti Sava  učio, možemo stići  svuda, i na Istok i na Zapad, i biti prihvaćeni i uvaženi svuda, kao što je on bio prihvaćen i uvažen.

Na posletku, sa blagoslovom Njegove Svetosti, još jednom se zahvaljujem svima koji su pomogli da ove svetinje dođu u prestoni Beograd i tako našem narodu omogućili da ih vidi i da im se pokloni, a u prvom redu ministrici kulture Republike Grčke koji nam je učinila čast došavši u Beograd.”

Obraćajući se brojnim medijskim ekipama ministar kulture Republike Srbije g. Nikola Selaković je poručio:

”Danas smo na svečani način dočekali neke od najvećih srpskih i hilandarskih svetinja. Pomenuću samo dve među njima, ne umanjujući značaj ostalih, mozaičku ikonu Presvete Bogorodice Odigitrije, za koju sa sigurnošću znamo da predstavlja ličnu svojinu Svetog Simeona koji je ujedinio srpske zemlje u srednjem veku i koji je bio rodonačelnik naše najslavnije vladarske loze Nemanjića, kao i Karejski tipik Svetog Save, pravni akt duhovne prirode koji uređuje način života i molitve u Karejskoj isposnici koju je sam Sveti Sava ustrojio.”

***

Istorijska izložba jednostavnog naziva Sveti Sava, koju Muzej Srpske Pravoslavne Crkve organizuje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, trajaće od 15. maja do 19. jula. To će biti potpuno jedinstvena i neponovljiva prilika da, pored drugih dragocenih umetničkih dela vezanih za ličnost i život Svetog Save, verni narod vidi i pokloni se ikonama Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije, Mlekopitateljnice, Svetog Save i Svetog Simeona, replikama hilandarskog igumanskog štapa i paterice Svetog Save Osvećenog, Karejskom tipiku i replici ikone Bogorodice Trojeručice.

***

Istorijska izložba jednostavnog naziva Sveti Sava, koju Muzej Srpske Pravoslavne Crkve organizuje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, trajaće od 15. maja do 19. jula. To će biti potpuno jedinstvena i neponovljiva prilika da, pored drugih dragocenih umetničkih dela vezanih za ličnost i život Svetog Save, verni narod vidi i pokloni se sledećim hilandarskim svetinjama:

– mozaičnoj ikoni Bogorodice Odigitrije, pred kojom je usnuo u Gospodu Stefan Nemanja, u monaštvu proslavljen kao Sveti Simeon Mirotočivi. Ikona je rad solunskih majstora s kraja 12. veka.  Ovo je najstarija ikona sačuvana u riznici manastira Hi­landara. Kako je sam Sveti Sava posvedočio u Žitiju Svetog Simeona – monah Simeon je zatražio na samrti ikonu Bogoro­dice da pred njom preda duh svoj Gospodu.

– ikoni Bogorodice Mlekopitateljnice (Galaktotrofuse), svetinji Savine isposnice u Kareji. Po poznijem predanju, ikonu je naslikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, a Sveti Sava ju je tokom svog putovanja u Svetu zemlju dobio u manastiru Svetog Save Osvećenog u Jerusalimu zajedno sa patericom Svetog Save i ikonom Bogorodice Trojeručice, prema zaveštanju osnivača Sve­tog Save Osvećenog u VI veku;

– po mnogima najlepšoj ikoni Hrista Pantokratora, remek-delu vizantijskog slikarstva, datiranoj u 1260. godinu;

– čuvenoj ikoni Svetog Save i Svetog Simeona iz 15. veka, koju iko­nografske pojedinosti opredeljuju u XV stoleće.

– replici Hilandarskog igumanskog štapa, daru Aleksija III Anđela, poreklom iz Carigrada, iz 1199. godine, izrađenog od abonosa, jaspisa, srebra, pozlate i drugog dragog i poludragog kamenja. Sveti Sava je hilandarski igumanski štap dobio od vizantijskog cara Aleksija III Anđe­la prilikom svog boravka u carskoj prestoni­ci 1199. godine, kao simbol potvrde da novoosnovani srpski manastir i njegovo bratstvo na Atosu imaju pravo da samostalno postavljaju naredne, izabrane starešine manastira. Za hilandarsko bratstvo je ovaj čin bio od veli­kog značaja, budući da je dotadašnja praksa na Atosu prilikom postavljanja novog igumana manastira podrazumevala njegov odlazak na carigradski dvor zbog potvrde koju bi dobio od samog cara.

– replici Paterice Svetog Save Osvećenog, koju je tokom svog prvog pokloničkog putovanja u Svetu zemlju, 1229. godine, Sveti Sava dobio u Velikoj lavri Svetog Save osvećenog. Sveto preda­nje kaže da je pre svoje smrti Sava Osvećeni odredio da se njegov štap – paterica postavi uz ikonostas glavne crkve njegovog manastira i prorekao da će sa Zapada doći njegov imenjak, monah „carskog roda” koji će uzeti njegovu pa­tericu;

– Karejskom tipiku – prepisu iz prve četvrtine XIII veka, osnivačkom aktu, kojim su propisana i pravila posta i bogosluženja Isposnice Svetog Save Osvećenog u Kareji

– replici Ikone Bogorodice Trojeručice, paladijumu sve Srpske zemlje, kojoj je bila posvećena i katedralna crkva u Skoplju.  Sveto predanje nas uči da je pripadala Svetom Jovanu Damaski­nu, čija se odsečena desnica iscelila posle molitve pred njom. Sveti Sava je ovu ikonu doneo iz Damaska, a docnije je izvesno vreme bila i u manastiru Studeni­ci, odakle je na čudesan način, 1661. godine dospela na Svetu Goru, pred manastir Hilandar. ikona Bogorodice Trojeručice nalazi se u naosu glavne manastirske crkve u proski­nitaru uz istočnu stranu jugozapadnog stuba, kraj igumanskog trona.

(SPC / Mitropolija zagrebačko-ljubljanska / D. P.)

Hilandarske svetinje na beogradskom aerodromu (Foto: SPC)