Farid ad-Din Attar (1140-1230) pjesnik, putnik i mistik, autor niza tekstova, kao i zbirke izreka i iskustava sedamdeset i dvojice sufijskih mistika-svetaca pod naslovom Tadkirat al-avlija (Memoari svetaca).

***

Jednoga dana Ibrahim susretne prosjaka koji se žalio na svoju sudbinu.

-Pretpostavljam da si vrlo jeftino nabavio svoje prosjaštvo – reče mu on.

-Što! Zar se prosjaštvo prodaje?! – upita prosjak zapanjen.

-Naravno – odgovori Ibrahim – ja sam ga kupio u zamjenu za kraljevstvo. I dobro sam učinio.

”Otkako si ušao na Put, jesi li ikada upoznao radost?” upitaše Ibrahima.

”Da, više šuta” odgovori on. ”Jedanput kad sam bio na jednom brodu, kapetan me nije prepoznao. Bio sam odjeven u dronjke, kose čupave, i bio sam u stanju zanosa nepoznato svima koji su bili na brodu. Rugali su se sa mnom i ismijavali me. Bio je tu i neki lakrdijaš koji me je vukao i čupao za kosu, ili me pak udarao, tek da mu prođe vrijeme.

Postigao sam ono što sam želio i osjećao se savršeno sretnim što sam tako ponižavan. Moja radost je dosegnula vrhunac onoga dana kad mi se taj lakrdijaš približio i pomokrio na mene.

Isto ako, jedanput sam došao u džamiju da spavam, ali me nisu pustili da uđem, a bio sam tako slab i iscrpljen da se nisam mogao dignuti. Uhvatili su me za noge i izvukli van. Kako je ta džamija imala tri stepenice, glava mi je udarala o svaku od njih i potekla je krv. Na svakoj stepenici bila mi je objavljena po jedna tajna. Uzviknuo sam:

-Ah! Samo kad bi džamija imala više stepenica pa da moja sreća bude još veća!

Drugi put, bio sam zamotan u krzneni kaput pun buha što su me strašno grizle. Najednom, sjetih se lijepih odijela što sam ih ostavio u riznici svoje palače. I moja duša u meni uzviknu:

-Što je sad to?

Tako sam shvatio da sam postigao zadovoljenje svoje želje”.

Jednoga dana Ibrahim prođe kraj nekog pijanca čija su usta bila prljava. Otišao je po vodu i oprao mu usta.

”Zar da se prljava usta ostave da izgovaraju ime Božje?!. Bilo bi to nepoštovanje”, rekao je sebi Ibrahim.

Kad se pijanac probudi, ispričaše mu da mu je isposnik iz Korasana oprao usta. ”Kajem se”, reče čovjek. A Ibrahim je u sebi čuo: ”Oprao si jedna usta iz ljubavi prema Meni. Ja sam zato oprao tvoje srce”:

***

Eva de Vitray Meyerovirch, Antologija sufijskih tekstova, prev. Mirjana Dobrović, Naprijed, Zagreb, 1988, str. 205-206.