Nicolas Herman, brat Laurent od Uskrsnuća (1814-1891) bio je brat laik u karmelićanskomsamostanu u Parizu. Upamćen je među kršćanima poradi intimnosti svojega odnosa s Bogom što ga je zabilježio u tekstu ”Praksa prisutnosti Božje” (La pratique de la présence de Dieu).

***

Samo jedno je potrebno. Ne treba imati ili raditi velike stvari: okrećem svoj mali omlet u tavi iz ljubavi prema Bogu; kada je gotov, ako nemam što raditi, padam ničice na zemlju i klanjam se svom Bogu od kojeg mi je došla milost da to učinim, nakon čega ustajem zadovoljniji nego kralj.

Kad ne mogu ništa drugo, dovoljno mi je što iz ljubavi prema Bogu, podignem slamku sa zemlje.

Tražimo metode kako bismo naučili ljubiti Boga. To želimo postići kroz ne znam koliko različitih praksi. Ulažemo velike napore kako bismo ostali u Božjoj prisutnosti na mnogo načina! Nije li puno kraće i puno ispravnije činiti sve iz ljubavi prema Bogu? Upotrijebiti sve što činimo, i najmanje stvari, tako da održavamo Njegovu prisutnost u nama?

U ovoj trgovini našega srca nema potrebe za nikakvim umijećima. Samo morate sve što činite činiti jednostavno i dobrohotno.

Stvoreni smo samo za Boga. Stoga se ne može smatrati lošim da napuštamo sebe i bavimo se Njime. U Njemu ćemo bolje vidjeti ono što nam nedostaj, nego to u sebi možemo sagledati kroz sva naša promišljanja, a to može biti samo zaostatak ljubavi prema nama samima koji se, pod prividom naše potrage za savršenošću, još uvijek lijepi uz nas priječi nam uzdizanja do Boga.

Kada mu dopuštamo da nas uzdiže čineći male stvari, prisutni smo samima sebi te postajemo Njegova prisutnost za druge.

***

Entretiens et lettres du frère Laurent sur la presence de Dieu, https://livres-mystiques.com/partieTEXTES/Laurent/laurent.html, prev. Jadranka Brnčić.