U beogradskom tjedniku NIN, prije Uskrsa/Vaskrsa, objavljen je razgovor s patrijarhom srpskim Porfirijem iz kojega izdvajamo pitanje i odgovor o istovjetnosti ovogodišnjeg slavlja Uskrsa/Vaskrsa.

Ovog puta Vaskrs pada na isti dan i za one koji poštuju stari julijanski i za druge koji koriste novi gregorujanski kalendar. Što se u narodu kaže, i za pravoslavne i za katolike. Koje su glavne poruke Vaskrsa?

Glavnu poruku Vaskrsenja anđeo je uputio ženama mironosicama, pokazujući im prazan grob i rekavši: “Nije ovde; ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod” (Mt 28, 6). Ta scena, biblijski prikaz najsudbonosnijeg događaja u istoriji roda ljudskog i celokupne tvari, našla je svoj duboki i prepoznatljivi izraz u fresci Mileševskog Belog anđela – delu kompozicije Mironosice na Hristovom grobu. Ta freska postala je znak raspoznavanja, originalni simvol srpskog naroda, a donedavno i same Evrope.

Ne slučajno, 1962. godine, lik Belog anđela bio je deo prvog satelitskog signala poslatog iz Evrope u Ameriku. Taj događaj je sačuvan na snimku koji je i danas dostupan. Dakle, ne tako davno, Evropa se – bez obzira na kalendar kojim se rukovodi – predstavljala svetu kroz smireni pogled krupnih raških očiju Belog anđela, svedoka Hristovog Vaskrsenja. U duhu vaskršnje radosti nećemo se osvrtati na to kako Evropa danas vidi i preporučuje sebe – na primer, kroz scene sa otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara.

Da odgovorimo i konkretnije: kada svi hrišćani proslavljaju Vaskrsenje u isti dan, to znači da se zajedno radujemo istoj Pobedi života nad smrću, ali i da svako čuva svoju crkvenu osobenost. Ta istovetnost datuma postaje znak zajedničke nade: da će u Carstvu Božijem, po milosti i ljubavi Božijoj, sve hrišćanske pesme i slavoslovlja biti sabrane u jednu, simfonijsku hvalu.

Razlike, ipak, postoje – i u istoriji i u sadašnjosti. Ali, sledujući Hristovim rečima: “da svi jedno budu”, trudimo se i molimo se da te razlike budu prevladane i ne postanu povod za osude, sukobe i isključivost bilo koje vrste. (Razgovarao: Aleksandar Timofejev, NIN)