Danas je blagoslov za svakog čoveka koji živi u blagoslovenom gradu Zagrebu, i divnoj zemlji Hrvatskoj, što je dobila još jedan hram, što je dobila još jedno mesto sa koga će se uzdizati molitva, rekao je Patrijarh Porfirije nakon osvećenja makedonskog hrama Svete Zlate Meglenske u Zagrebu.

U Nedjelju Slijepog, 21. maja, Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije i Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan služili su Svetu Liturgiju u novoizgrađenom hramu Makedonske Pravoslavne Crkve Svete posvećenom Svetoj Zlati Meglenskoj u Zagrebu, koji je tom prilikom i osvećen.

Dvojici poglavara sasluživali su i episkopi Srpske i Makedonske Pravoslavne Crkve – buenosaireski i južno-centralnoamerički Kiril, administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske, slavonski Jovan, evropski Pimen i tetovsko-gostivarski Josif, kao i sveštenstvo obje Crkve.

U nastavku donosimo integralnu besjedu Njegove Svetosti Patrijarha Porfirija.

”Blaženjejšij Arhiepiskope, visokopreosvećena i preosvećena braćo arhijereji, braćo sveštenici, draga braćo i sestre,

Danas je zaista veliki dan za grad Zagreb, veliki dan za ovu divnu zemlju, veliki dan za makedonski narod, veliki dan za hrišćane i veliki dan za Pravoslavnu Crkvu, Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Pravoslavnu Crkvu. Veliki je dan zato što smo osvetili, po promislu Božjem, i Njegovom bladogaću još jedno mesto sa kojeg će se uznositi beskrvna žrtva za spasenje sveta i čoveka.

Mi smo stvoreni za večnost. Stvoreni smo da, imajući svako poseban dar, lični, specifičan pečat, svoju neponovljivost, budemo jedno u Gospodu, budemo jedno u Hristu, a to jedinstvo se najrealnije, organski realizuje, ostvaruje, u Svetoj Liturgiji koja se služi u svetim i osvećenim blagodaću Božjom hramovima.

I danas smo služili Svetu Liturgiju i tu smo pokazali da smo jedno u Hristu. ‘Nema Grka ni Jevrejina, nema skita i varvarina, nema roba i slobodnjaka’, kaže veliki sveti apostol naroda – sveti apostol Pavle. Šta on time hoće da kaže? I dodaje – ‘nema muškog i ženskog’. Hoće da kaže sledeće – ne da se ukidaju lični i zajednički pečati i karakteri koje svako nosi, i kao pojedinac i kao zajednica. Ne da se ukidaju, nego hoće da kaže da su različitosti blagoslovene, da je to dar Božji, ali da različitosti nisu date da bismo na osnovu njih razvijali suprotnosti, isključivosti i protivljenja, nego su različitosti date da bismo, savlađujući svoj egoizam, svoje samoljublje, svoju uskogrudost, na osnovu njih mogli da prepoznamo, procenimo i na kraju istinski ljubavlju zagrlimo čitavim svojim bićem i onoga koji je drugačiji. I da bismo baš zbog toga što je svako neponovljiv i drugačiji mogli da izgrađujemo harmoniju, da izgrađujemo jedinstvo, ali ne jedinstvo makar kakvo. Nije svako jedinstvo blagosloveno.

Mi se možemo ujediniti i u nečemu što ne prepoznaje drugoga, što isključuje drugoga, što progoni drugoga. To jedinstvo svakako nije jevanđeljsko, to jedinstvo svakako nije u Hristu i Hristovo – nije blagosloveno, nije jedinstvo za Carstvo nebesko. A Crkva Hristova i hramovi Božji jesu mesta gde, pričešćujući se Telom i Krvlju Hristovom najpre s Njim postajemo jedno, a onda postajemo sposobni da istovremeno postajemo jedno i sa drugim. I naročito s onim ko je naročito drugačiji i različit od nas.

Zato je danas blagoslov Božji za svakog čoveka koji živi u ovom predivnom, blagoslovenom gradu Zagrebu, i ovoj divnoj i blagoslovenoj zemlji Hrvatskoj, što je dobila još jedan hram, što je dobila još jedno mesto sa koga će se uzdizati molitva. Mesto na kojem će se ljudi sabirati da pogledaju u sebe, u svoju dušu, da ocene sebe pred licem Božjim, da prepoznaju svoje nedostatke i svoje promašaje, a u isto vreme i svoje potencijale i svoju snagu, i da ono što diskredituje odsecamo, što umanjuje čoveka i njegovo dostojanstvo i nas same, a ono što je vredno da umnožavamo i uzrastajući u Hristu, radujemo se istovremeno i obogaćujemo jedni druge.

Blaženjejši, neka vas Gospod čuva, da vam da dobro zdravlje, istinsku duhovnu snagu, snagu vere, vere u jednoga Boga – Sina Božjeg i Oca Njegovog i Duha Svetoga jer sve što možemo postići kao ljudi bez Boga ima svoj početak i ima svoj kraj u ovom svetu. A sve što se započne u Hristu blagodaću Duha Svetoga dobija svoj večni smisao, postaje početak otkrivanja i oprisutnjenja Carstva Božjeg u nama i među nama.

Neka vas Gospod blagoslovi. Neka blagoslovi narod koji vam je Bog poverio da ga privodite Hristu, da ga uvodite u Carstvo Božje, a istovremeno svi da se radujemo, da se srećemo neprestano, da svedočimo Njega, Jednoga, Raspetoga, i evo slava Bogu, Vaskrsloga Gospoda i Spasitelja našega koga uvek slavimo rečima, a istovremeno sebe uzdižemo: Hristos vaskrse!

Braćo i sestre, i vama svima čestitam. Da se molite Bogu. Da imate mira i radosti u svojim porodicama pre svega. Važna je porodica. Ako tu nema mira, ako tu nema razumevanja, možemo postići šta god hoćemo, ali nam onda ono što smo postigli postaje samo kristalni dvorac, kao kula od papira. Ako imate porodicu, najpre i naročito muž i žena da razumeju zapovest Božju, prvu zapovest – da će muž ostaviti oca i majku svoju i prilepiti se svojoj ženi i biće dvoje jedno.

Najvažniji je u porodici odnos, zajednica, savez muža i žene. Ne najpre odnos oca prema deci i majke prema deci, nego najpre odnos oca i majke. Ako to daruju svojoj deci, darovali su najsigurniju bazu, najsigurniju luku na pučini nemirnog sveta, sveta koji, kako je divno rekao Blaženjejšij, guta.

Neka Gospod da da imate mirne i stabilne porodice koje se okupljaju ovde u hramu Božjem gde svi treba da budemo porodica Božja. Čestitam vam još jedanput i da Bog da da se ovde molimo i ovde, i u svakom hramu, na svakom mestu zemljinog šara gde se slavi ime Božje. Gospod da blagoslovi!”, kazao je Patrijarh Porfirije.

(Prenosimo s portala Mitropolije Zagrebačko-ljubljanske).