Otac Tadej (Tomislav Štrbulović; 1914.-2003.) bio je pravoslavni arhimandrit i iguman manastira Vitovnica, poznat po svojoj blagosti i mudrosti.
Gospod je u svakome
Ovdje smo na zemlji kao po nekoj pokori. Stoga se nemojte čuditi što ste cijelo vrijeme u nevolji. Svi stalno griješimo – okliznemo se i padnemo. Mi zapravo upadamo u demonske zamke.
Sveci neprestano naglašavaju: važno je samo uvijek iznova ustati i nastaviti put prema Bogu. Ako i sto puta dnevno gori, nije ga briga; i samo ustani i nastavi dalje, ne osvrćući se. Što je bilo, bilo je i prošlo je. Samo naprijed i zamoli Boga za pomoć.
Ne gnjavimo Gospodina neprestano mu prigovarajući zbog nečega. Nerviramo Gospodina kad griješimo, a ne kad mu se stalno obraćamo kao najrođenijem. Gospodin nas voli da Ga neprestano zazivamo i da izlijevamo svoja srca pred Njim. Molitva nije nešto što počinje i završava, i – gotovo. Stanete ispred ikone, kažete što imate i onda idete svojim putem. To nije molitva.
Volite male stvari i težite onome što je skromno i jednostavno. A kad duša sazri, Bog će joj dati unutarnji mir. Gospodin vas sada samo gleda i voli da čeznete za njegovim mirom. Dok duša ne sazrije za Gospodina, On će je samo povremeno pustiti da vidi da je svugdje prisutan i ispunjava sve, cijeli svijet, sve stvorenje. Tada je duša tako radosna. Onda ona ima sve.
Ali onda se Gospodin opet skriva od nas da bismo mogli čeznuti za njim i svim srcem ga tražiti. Teško je živjeti sa susjedima ako se s njima upustimo u mentalni rat. Nije dovoljno samo riječima i djelima suzdržati se od otvorenog rata. Nemojte ni ratovati s njima. Od toga se gubi duševni mir i ljubav prema bližnjemu. Susjedima se ne treba suprotstavljati niti ih nagovarati. Ne vrijedi ništa. Možete kopati pred njima, nećete postići ništa.
Treba ljubiti bližnjega samo radi Gospodina. Gospodin je također u njima (nevjernicima) jer da nije u njima, da li bi oni uopće bili živi?! Nemojte pridavati toliku važnost vanjskim događajima. Budite više u sebi, u svom srcu, s Gospodinom, i pustite ih. Samo budi ljubazan, tih i ljubazan prema svima, ne obraćajući pozornost na ostalo.
***
Отац Тадеј (световно: Томислав Штрбуловић; 1914.-2003.) био је православни архимандрит и игуман Манастира Витовнице, познат по својој благости и мудрости.
Господ је у свакоме
Ми смо овде на земљи као на некој епитимији. Немојте се зато чудити што, непрестано имате неку невољу. Сви ми стално грешимо — клизамо се и падамо. То ми у ствари упадамо у демонске замке.
Светитељи стално истичу: важно је само увек поново устати и наставити пут к Богу. Макар и стопут дневно пали, не мари; и само устаните и идите даље напред, не осврћући се натраг. Што је било, било је и прошло. Ви само идите напред и молите помоћ од Господа.
Ми не досађујемо Господу тиме што Му се стално због нечег жалимо. Господу досађујемо кад грешимо, а не кад Му се као најрођенијем стално обраћамо. Господ воли да га непрестано призивамо и да изливамо своје срце пред Њим. Молитва није нешто што се почне и сврши, и — готово. Станеш пред икону, кажеш шта имаш и после идеш својим путем. То није молитва.
Волите мале ствари и тежите за оним што је скромно и просто. А кад душа буде сазрела Бог ће јој дати унутрашњи мир. Господ сад само гледа на вас и воли што чезнете за Његовим миром. Док душа не буде зрела за Господа, Он ће јој само повремено давати да види да је Он свуда присутан и све испуњава, сав свет, сву твар. Тада је душа тако радосна. Онда она све има.
Али после се Господ опет скрива од нас да бисмо чезнули за Њим и свим срцем Га тражили. Тешко је живети с ближњима ако се упуштамо у мислени рат с њима. Није довољно само уздржавати се од отвореног рата речима и делима. Не ступајте ни у мислени рат с њима. Од тога се губи мир у души и љубав према ближњима. Ближњима се не треба супротстављати, нити их убеђивати. То ништа не вреди. Можете ви и на глави дубити пред њима, ништа нећете постићи.
Ближње треба само волети ради Господа. Господ је и у њима (неверујућима) јер да Он није у њима зар би они уопште и били живи?! Немојте придавати толики значај спољним догађајима. Будите више унутра, у срцу, са Господом, а њих пустите. Ви само будите љубазни, и тихи, и благи према свима, не обраћајући пажњу на остало.
(Pouke oca Tadeja)
