Rabi Nahman iz Breslova jednom je rekao: ”Obično se kaže da priče dobro uspavljuju. Ja kažem da te priče mogu – probuditi”.  Na što je točno mislio jedan od najpopularnijih hasidskih rebea? Hasidska priča uvijek govori više od onoga što se nalazi na površini, ona gotovo uvijek upućuje na neku višu, univerzalniju istinu. A ta istina zaista može probuditi onoga koji je za nju spreman.

***

Mladić koji je upravo završio svoj nauk kod čuvenog duhovnog učitelja, a želio je i sam poučavati druge, doselio se u novi grad. Javno je oglasio svoje usluge, ali nitko nije dolazio po pomoć. Rijetki ljudi, koji su u tom gradu pokazivali interes za duhovnost, bili su učenici poznatog rabina.

Nezadovoljan svojim položajem, nesuđeni je učitelj smislio plan kako da ponizi rabina i preotme mu učenike. Ulovio je ptičicu i krenuo u sinagogu. Rabin je sjedio okružen svojim učenicima. Držeći ptičicu u ruci iza svojih leđa, pred svima će glasno upitati rabina je li ptičica u njegovoj ruci živa ili mrtva.

Njegov je plan bio sljedeći: ako rabin kaže da je ptičica mrtva, otvoriti će šaku i ona će pred svima odletjeti; ako, pak, rabin kaže da je ptičica živa, snažno će stisnuti šaku i biti će mrtva.

U svakom slučaju, rabin mora pogriješiti, pa će tako njegovim učenicima biti jasno tko je njihov novi učitelj. Prepun samopouzdanja, mladić je stao pred rabina i zahtijevao odgovor: ”Ako si ti tako mudar kao što se priča, reci mi sada je li ptičica u mojoj ruci živa ili mrtva?”.

Rabin ga pogleda očinskim pogledom i mirno uzvrati: ”Sine moj, sve to ovisi jedino o tebi samom”.

***

”Gospodar sudbine”, u: ”Hasidske priče”, preveo Nenad Vasiljević, https://hasidskamudrost.wordpress.com/category/price/