Otac Siluan Atonski (rođen kao Semjon Ivanovič Antonov) (1866-1938) bio je ruski monah i svetitelj, svetogorski podvižnik. Poznat po trajnom moljenju Isusove molitve te brojnim duhovnim poukama za monahe.

***

Gospod je od praha stvorio čoveka, ali nas voli kao rođenu decu i željno očekuje. Gospod nas je toliko zavoleo da nam je dao da smo postanemo njegova deca, od tela i krvi njegove. Postali smo telom slični Gospodu kao što i zemaljska deca liče na svoga oca. Duh Božji svedoči našem duhu da ćemo večito biti sa njim.

Gospod nas neprestano zove sebi. On živi u nama i uvodi nas u svoje tajne gde možemo videti slavu njegovu. Svako od nas učestvuje u toj slavi po meri ljubavi koju ima.

Ko više voli, taj više i želi da bude sa onim koga voli i stoga se više i približuje Gospodu. Onaj koji malo voli, taj malo i želi, a ko uopšte ne voli, taj i ne želi i ne stara se da vidi Gospoda i zato prebiva u večnoj tami.

Do suza mi je žao ljudi koji ne znaju Boga i njegovu milost. Nama je Gospod pokazao Sebe Duhom Svetim iako živimo u svetu.

Čudna je to stvar. Blagodat mi je dala da razumem da su svi ljudi koji vole Gospoda i čuvaju zapovesti Njegove, ispunjeni svetlošću i slični Gospodu. Gospod je svetlost i on prosvećuje svoje.

Ko je Duhom Svetim poznao ljubav Božju, taj ne zna za odmor ni danju ni noću. Kad umori telo i prilegne, njegova duša i na postelji je nenasita i svom snagom teži Bogu, Ocu svome.

Gospod nas je orodio sa Sobom. ”Ti si, Oče, u meni i ja u tebi, neka i oni budu jedno sa nama” (Jn 17,21). Tako Gospod Duhom Svetim od nas čini jedinstvenu porodicu sa Bogom Ocem.

(Iz knjige ”Pouke starca Siluana”, Mirdin, Mladenovac, 2009.).